Strah od razdvajanja - samo strpljivo!

Draga Rujana,
udomila sam mješanku koja izgleda kao terijer/pekinezer mix, ali već sedam dana je kod mene i izluđuje susjede (živim u stanu) svojim urlanjem i grebanjem po vratima kada ostane sama. Pomišljala sam čak i da je vratim u azil, pošto stvarno ne mogu izaći na kraj s tim, susjedi se bune, vrata su mi izgrebana, na poslu se ne mogu skoncentrirati jer ne znam što će me dočekati doma. Živim sama, ovo mi je prvi pas i mislila sam da neće biti problematična pošto nije mala beba nego pas od godinu i pol ili dvije (tako su mi rekli).
Ne želim odustati ali ne znam kako dalje, možda ovo nije pas za mene. Upomoć.
Maša

Draga Maša,
potpuno razumijem da te izluđuje, ali obrati pažnju na svoju formulaciju: VEĆ je sedam dana kod tebe??? Ne TEK je sedam dana prošlo?
Naravno, kada je neka situacija problematična, čovjeku se čini da traje mjesecima i godinama iako su u pitanju dani, ali baš ovakvi razlozi su me naveli da u knjizi napišem kako je potrebno uzeti godišnji kada se novog psa dovodi u kuću, upravo zato da se ovo ne bi dogodilo - psa se u sva pravila treba uvoditi malo - pomalo, pogotovo ako ih nije naučio kao štene, a psi koji dolaze iz azila ili sa ulice u pravilu nisu naučili pravila života u stanu - što ne znači da neće ako im se jasno iskomuniciraju. Dapače, odrasli psi neke stvari mogu naučiti čak i brže! No dobro, što je - tu je, nema koristi od toga da tu popujem već da ti pomognem riješiti problem. No po principu - muko moja, prijeđi na drugoga, ja sam zamolila Zrinku Bojanić, trenericu iz Dog Dancing Team-a da ti pomogne i predloži korake u rješavanju, a koristiti će ti prethodni tekstovi na sličnu temu koje možeš naći tu i ovdje. Sretno!...

 

Cijeli tekst možete pročitati na: